Pas, Lajoš Kesegi

by Vertebrata

Ajaks i Hela, dva vučjaka, goli trčkaraju ispod drveća. Ne istražuju značenje stvari, njihov smisao, istinu. Idem za njima. Zalazimo u šumu. Borovi su uvek ovde, znaju tajnu stanja, rastu. Na rubu čistine psi sednu, motre. Koliba ispod drveća. Madrac, krpe, ognjište ograđeno kamenom, pepeo, ostaci jela. Na širokom kamenu otvorena knjiga. Odmah krećemo dalje. Ne uznemiravajmo ničiji život. Odlazimo da ne bismo umeli ponovo da nabasamo. Negde ćemo leći i grejati se među blagom jeseni.

Pas je navodno bio ogromnog stasa, slabo odeven, snažan muškarac, istovremeno izvrstan strelac, bacač diska, genijalan improvizator. On je bio uvek čuveni cinik, bestidnik i besramnik. Diogen je prošao kao i bilo ko drugi koji nije štedeo ljudsku glupost. Vređao je ljude, ali je s njima patio. Nalazio se izvan dnevnog morala, nasilne i žuđene civilizacije svoga doba, nije mogao da računa na razumevanje. Diogen je imao kolibu daleko od grada, gde je sam živeo, nigde nikoga nije trebalo obavestiti o tome da “ko nije Bog, okreni mu dupe!”

Rusoovska slika čoveka jedna je od najpopularnijih, kao takva ona je najštetnija. Njena vatra je mase terala u revoluciju, raspoloženja je uzdizala do religije, pohlepnu žudnju za životom. Toro je realizovao život u Valdenu onda kada se Marks nije kolebao da pokrene svoj eksperiment, komunistički manifest. Toro je sam živeo na obali jezera Valden. To nije bilo romantično bekstvo iz društva, nego blaga diogenesovska, alegorična slika čovekovog bivstva. Pirsig je u putovanju našao slično rešenje. Na motorbiciklu je putovao između bezvremenih savremenika, od Platona do Ničea. U kvalitetu je tražio supstanciju čovekovog bivstva, u harmoniji prometejskom tehnikom. Kaže da “iskušenjima, naravno, nikada kraja”. Jedan pas mi prilazi i njuška knjigu.

Lajoš Kesegi, Misli na mene (pr. Sava Babić)

Rea
Na slici: Rea
Advertisements