Poljsko (Matija Sadović)

by Vertebrata

37.

za r.b.

kaži mi
kuda si tako sretno krenuo
ka svom poslednjem snu
 tamo je onaj deo prostora
koj zatvara
pun krug
mandale tvojih koraka
 koje će zajedno
sa tobom
oduvati
sprema se oluja

a ako još uvek
nešto znaš
još uvek nisi
ništa naučio
 i zato slušaj
 kada krene da nosi
oko tebe
i domove i ljude
 nemoj se uhvatiti
ni za šta
 i zapamti
tamo kuda si
tako sretno krenuo
 taj prostor je
smrt vremena
i smrt svega što si
ikada nazvao svojim
 taj prostor
je svetlost
jača od straha
 koj nas je
oduvek upozoravao
da se šetamo
ivicama majdana
u kojem je
večni pad u sebe
 a tamo
naša kuća gori
i naša majka je san
koj prođe pored nas
kao da nas
ne poznaje
i naši prijatelji su
samo neki ljudi
čije korake
više ne prepoznaješ
 i tada
kada ti dom bude vatra
a voda još jedan
od tvojih oblika
 pozovi me
da zajedno
ugrejemo
smrznute ruke
koje su davale sve
što nikada
ni same
nisu imale
 a sa tog mesta
ćemo se lako
predomisliti u  more
puni života
i tišine
na svom dnu
 a brodovi će
po nama loviti
bacajući svoje mreže
i dan i noć
 dok im budemo tajno
spremali kao lek
mir površine
koj se
jedino još
tišinom
može izgovoriti

Matija Sadović   Poljsko 

Advertisements